Бој под Удбином. 0001    Сан уснио Чејванага стари, 0002    У сну се је ага препануо, 0003    Ја каквим се саном он борио. 0004    Шта ј’ уснио стари Чејванага? 0005    Од Карловца муња ударила, 0006    Повуче се на широку Лику, 0007    А за муњом громови пуцају, 0008    Пред муњом су крсташи орлови, 0009    Ударише у Козин планину 0010    Па сву бутум опасаше Лику. 0011    Никаквог јој квара не учину, 0012    Наврати се каменој Удбини, 0013    Сву опаса камену Удбину. 0014    Ударише орлови крсташи 0015    Од Удбине полетише врата 0016    А испаде јато голубова, 0017    Дочекаше орлови крсташи. 0018    Кад се они перим ударише 0019    Суну муња од Карловца града, 0020    Од Карловца миста поганога 0021    У бегову ударила кулу 0022    Десно ћоше кули оборило, 0023    Бог нареди јато од крајине, 0024    Голубова јато ударило, 0025    Мегју њима сиви соколови. 0026    Од орлова пера политила 0027    У томе се ага пробудио, 0028    Па он сјео на јастуку своме, 0029    Па се мисли Чејванага стари. 0030    Све мислио на једно смислио, 0031    Па он зове своју вирну љубу: 0032    „Љубо моја понеси хаљине, 0033    Да ја идем Лики Мустајбегу 0034    Мени се је санак отперио“. 0035    Кад му љуба донесе хаљине, 0036    Кад се спреми Чејванага стари, 0037    Па отишће Лики Мустајбегу. 0038    Кад је сишо Ликину ахару, 0039    Па упаде ага у ахаре, 0040    Дочека га Ђулић бајрактаре, 0041    Ал’ туј нејма Лике Мустајбега, 0042    Јере беже санак боравише. 0043    Ја шта рече ага Чејванага: 0044    „Ја Ђулићу бегов бајрактаре 0045    Хај ми зовни Лику Мустајбега, 0046    Имам бегом њешто говорити“. 0047    У млагјега поговора нејма, 0048    Па га ето у женске конаке. 0049    Ко дочека Ђулић бајрактара? 0050    Дочека га Мустајбеговица: 0051    „Сине драги Ђулић бајрактаре, 0052    Ко је ноћас сине у беглуку, 0053    Исте ноћи у седам сахата?“ 0054    Ђулић бајро госпи казивао, 0055    Да је дошо Чејванага стари, 0056    А да зове бега до беглука. 0057    Кад то зачу Мустајбеговица, 0058    Она вели Ђулић бајрактару: 0059    „Сине драги Ђулић бајрактару, 0060    Хајде сине аги до беглука, 0061    А ја идем бега пробудити, 0062    Он ће сићи аги до беглука“. 0063    Да видимо Мустајбеговице, 0064    Она оде бегу у одају. 0065    Па је звала бега из одаје: 0066    „Мустајбеже дражи од очију, 0067    Тебе ага зове до беглука“. 0068    Кад те беже ричи разумио. 0069    Одмах беже на ноге скочио, 0070    Па он вели својој вирној љуби: 0071    „Дај ми љубо понеси хаљине!“ 0072    Кад му љуба донесе хаљине, 0073    А спреми се беже у одаји; 0074    Самурли се ћурком прегрнуо, 0075    Па га ето паде до беглука. 0076    Кад упаде у беглук мејхану, 0077    Ту он најде агу у беглуку, 0078    Па он аги турски селам викну, 0079    Ага њему селам одпримио. 0080    Када сједе Лика Мустајбеже 0081    Па погледа агу Чејванагу, 0082    Кад ал ага плаче у беглуку. 0083    А пита га Лика Мустајбеже: 0084    „Што ти ага плачеш у беглуку?“ 0085    А стаде му ага казивати: 0086    „О чу ли ме Лика Мустајбеже, 0087    Кад би мене ћео послушати, 0088    Исте ноћи у седам сахата, 0089    Да ти спремиш Ђулић бајрактара 0090    Раз нашега Омер ефендије, 0091    Нек нам сигје до беглук мејхане, 0092    Нек понесе китаб табирнаму, 0093    Јер сам тежак санак боравио“. 0094    Кад то зачу Лика Мустајбеже, 0095    Па он вели Чејванаги старом: 0096    „Кажи мени Чејванага стари, 0097    Би ли мого табир учинути, 0098    Да не мучим Ђулић бајрактара, 0099    Да не иде ноћас по Удбини, 0100    До нашега Омер ефендије“. 0101    Кад то зачу гази ефендија. 0102    Па он вели бегу Мустајбегу: 0103    „Мустајбеже дирек од Удбине 0104    Све ћу теби право казивати, 0105    Све би беже на хаир окрено“. 0106    А појде му ага казивати: 0107    „Вједро бјеше па се наоблачи, 0108    Из облака муње ударише 0109    Од Карловца миста поганога. 0110    Па удари на широку Лику, 0111    Сву притиште и Лику и врхове, 0112    Не шће Лики ништа учинити, 0113    Па удари на Удбину равну, 0114    Сву опаса бијелу Удбину: 0115    Пуче муња у нашу Удбину, 0116    А у твоју кулу ударила 0117    И једно ти ћоше оборила. 0118    Па се бојим Лика Мустајбеже, 0119    Да нам власи ударити неће, 0120    Те сам теби сишо Мустајбеже“. 0121    Кад то зачу Лика Мустајбеже, 0122    Па он вели гази Чејванаги: 0123    „О газијо моја тевабио, 0124    Знадеш ага санак табирити. 0125    Прије мени дошли уходници, 0126    Па су мени ага казивали, 0127    Да су бани танац уфатили, 0128    Да ће данас они ударити, 0129    Поробити бијелу Удбину, 0130    Уфатити мене Чејванага, 0131    Пред Удбином на колац дигнути, 0132    Префатили бијелу Удбину 0133    И у њојзи бана поставити“. 0134    Тако беже аги говораше, 0135    Докле кликну са планине вила, 0136    Она виче Лику Мустајбега: 0137    „Јеси л’ беже рано уранио: 0138    Преслушај ме Лика Мустајбеже, 0139    Ти затвори од Удбине врата, 0140    Ето на те до два ђенерала, 0141    Ето на те Иван ђенерала, 0142    Од Карловца миста поганога, 0143    И са њиме Васић ђенерала, 0144    А од Рига, града бијелога 0145    И са њиме тридесет хиљада, 0146    Знаш ли беже ђе су на конаку? 0147    Ено беже у Корин планини. 0148    Добро су се власи опремили, 0149    Око себе страже поставили. 0150    Ђе су беже стражу поставили? 0151    Ено страже у чифлуку твоме, 0152    А код твога Милосава кнеза. 0153    Од кнеза су узели вечеру, 0154    А сустра ће на ручак тебика. 0155    Настај беже добро дочекати 0156    И добро их беже нахранити, 0157    Нахранити праха и олова. 0158    Ко је беже стражи харамбаша? 0159    Харамбаше до два официра, 0160    Једно ти је Смиљанићу Павле, 0161    А друго је Влашкариновићу 0162    И са њима седам лубарада, 0163    И са њима три хиљаде друга“. 0164    Кад те беже ричи разумио, 0165    Што му била кликовала вила, 0166    А он викну Ђулић бајрактара: 0167    „Ја Ђулићу до тила кошуљо, 0168    Хајде кули Омер ефендије, 0169    Ти ћеш селам Омер ефендији, 0170    Нек ми ноћас до беглука сиде, 0171    Нек понесе дивит и хартије“. 0172    То је Ђулић бега послушао, 0173    Па он оде Омер ефендији 0174    И доведе Омер ефендију, 0175    Кад доведе Омер ефендију, 0176    Ја шта рече Лика Мустајбеже: 0177    „Ефендија дину гајретчија, 0178    Дедер мени билу књигу пиши 0179    А до Хливна града бијелога 0180    А на руке паши Радослији, 0181    Нек ми паша до Удбине догје 0182    Нек се паша у јардуму нагју“. 0183    Ефендија калем прифатио, 0184    Пише књигу паши Радослији, 0185    Ето књига паша Радослија, 0186    Нагји ми се паша у невољи, 0187    Је ће нама власи ударити, 0188    Ударити два силена бана. 0189    Једно ти је Павле ђенерале, 0190    Од Карловца миста поганога, 0191    А друго је Вишић генерале, 0192    А од Рига града поганога, 0193    С њима војске тридесет хиљада. 0194    Када беже књигу удесио, 0195    Ко ће бегу на очи испасти? 0196    А испаде Ђулић бајрактару: 0197    Па он вели Ђулић бајрактару: 0198    „Сине драги Ђулић бајрактару 0199    Смијеш ли се књиге прифатити 0200    Да се нећеш ноћи преплашити, 0201    Ја да нећеш ђоге зажалити? 0202    Кад те Ђулић разумио ричи 0203    Па он вели Лики Мустајбегу: 0204    „Ја би беже тебе послушао, 0205    Ја с’ не плашим ноћу путовати, 0206    Ја не жалим дебела ђогата, 0207    Да би мени црко до Хлијевна, 0208    Ти би беже бољег набавио“. 0209    Ђулић прими књигу шаровиту, 0210    Однесе је Хливну каменоме. 0211    Шта му Лика рече на растанку: 0212    „Хајд Ђулићу ал’ се брзо врати, 0213    Мого би ми сине требовати“. 0214    Беже другу у беглуку пише, 0215    Па је шаље Бишћу каменоме, 0216    А на руке Попаржен Мујаги: 0217    Ето књига Попаржен Мујага. 0218    Јеси л’ чуо јеси л’ разумио, 0219    Сутра ага у рагјању сунца 0220    Удариће на ме генерали, 0221    Ударити до два генерала. 0222    Једно ага Павле генерале 0223    Од Карловца миста поганога, 0224    Други Вишић од Рига камена, 0225    С њима војске тридесет хиљада, 0226    Нагји ми се ага у невољи. 0227    Ко ће бегу на очи испасти, 0228    Да опреми књигу шаровиту. 0229    А испаде ускок Радоване 0230    А вели му Лика Мустајбеже: 0231    „Радојица бегов подајниче, 0232    Сми’ш ли књигу снити шаровиту, 0233    Сми’ш ли сићи Бишћу леденоме. 0234    Да се не ћеш ноћи преплашити“. 0235    Ил’ да врана нећеш пожалити.“ 0236    А вели му ускок Радоване: 0237    „Ја кад нећу тебе послушати, 0238    Ја кога би беже послушао, 0239    А ја врана нећу пожалити, 0240    Нек у гори цркне Пљешивици, 0241    Бољег ћеш ми беже набавити“. 0242    Прими књигу ускок Радоване, 0243    Испрати га Лика Мустајбеже, 0244    У том рече Лика Мустајбеже: 0245    „Хајде Раде ал се брзо врати, 0246    Мого би нам Раде требовати, 0247    Хај нек иде уског Радоване. 0248    Беже књигу пише у беглуку, 0249    Те је шаље Книну каменоме 0250    А на руке Книнском Мустајбегу: 0251    Ето књига Кнински Мустајбеже, 0252    Ради ми се у невољи наћи. 0253    Јесил’ чуо, јесил’ разумио, 0254    Да ће на ме власи ударити, 0255    Ударити до два генерала, 0256    Ударити Павле генерале, 0257    Од Карловца миста поганога, 0258    Други Вишић од Рига влашкога, 0259    И са њиме тридесет хиљада. 0260    Кад је беже књигу саставио, 0261    Ко ће бегу на очи напасти, 0262    Да однесе књигу шаровиту, 0263    А испаде Хускан бајрактаре. 0264    А вели му Лика Мустајбеже: 0265    „Сине драги Хускан бајрактаре, 0266    Хоћеш ми се књиге прифатити, 0267    Снити књигу Книну бијеломе; 0268    Да се нећеш ночи преплашити, 0269    Да алата нећеш зажалити?“ 0270    Када Хускан бега разумио 0271    Па он вели Лики Мустајбегу: 0272    „Што ме Лика у срце увриди? 0273    Када тебе не би послушао, 0274    Ја кога ћу беже послушати. 0275    А ја смијем беже путовати, 0276    А не жалим дебела алата, 0277    Да би мени црко до Бистрице“. 0278    Па прифати књигу шаровиту. 0279    Хај нек иде Хускан бајрактаре, 0280    Да видимо Лике Мустајбега, 0281    Ђе он викну Талу Личанина: 0282    „Хајде Тале низ Удбину сиђи, 0283    Све позови Удбинске ајане 0284    Нека сиду до беглука мога, 0285    Па он вели гази Чејванаги: 0286    „Мој акрану гази Чејванага, 0287    Ја ћу ага дицу покупити, 0288    Па ћу сићи селу и чифлуку, 0289    А обић ингјил караулу, 0290    Да ја видим Милосава свога, 0291    Како служи до два официра“. 0292    Па окрену у високу кулу, 0293    А стаде се беже опремати, 0294    Па он виче Саву од пенџера: 0295    „Опремај ми велика зеленка 0296    За бињека Лике Мустајбега“. 0297    Кад се беже спреми у одаји, 0298    Па окрену низ високу кулу, 0299    А пита га беже Бећирбеже.“ 0300    „Бабо драги беже Мустајбеже, 0301    Ја ћу с тобом до чифлука поћи, 0302    Да ја видим, шта ми кнеже ради“. 0303    А вели му Лика Мустајбеже: 0304    „Сједи Бећо у високој кули, 0305    Још ти не знаш мој сине Бећиру, 0306    А како је здраву умријети“. 0307    Кад те Бећо разумио ричи, 0308    Па он вели своме родитељу: 0309    „Хајде бабо у сто добри часа, 0310    Што мислио оно учинио. 0311    Бабо твоја рука потегнула 0312    Душманина кахар учинула, 0313    Ти посико оба официра 0314    А отео тринест лубарада, 0315    Душманине натраг повратио, 0316    И здраво се дому повратио. 0317    Када кули сишо и авлији 0318    Ти затеко Бећирбега свога, 0319    Ђе је Бећир свијет променуо“. 0320    Кад Мустајбег разумио ричи, 0321    Па он вели бегу Бећирбегу: 0322    „Бе аферим беже Бећирбеже, 0323    Сад ја знадем, да сина имадем, 0324    Хајде сине мајци у одају, 0325    Нек те мајка спреми у одаји, 0326    Па ћеш самном поћи четовати“. 0327    Па повика сеиз Симована: 0328    „Сеиз Симо опреми голуба 0329    За бињека Лике Мустајбега, 0330    А опреми велика зекана 0331    За бињеке малог Бећирбега“. 0332    У млагјега поговора нејма. 0333    Да видимо два бега силена. 0334    Кад се они на кули спремили, 0335    Па их ето низ високу кулу, 0336    Те готове ате посједоше, 0337    Па их ето на Урвине равне, 0338    На Урвине пониже Удбине, 0339    Ђе их чека Чејванага стари, 0340    И са њиме млади Удбињани, 0341    Шест стотина млади коњаника. 0342    Кад стадоше два бега силена, 0343    Па кренуше до села бегова. 0344    Кад стигоше до села бегова, 0345    Кад погледа Лика Мустајбеже, 0346    Кад ал’ они крањце угледаше, 0347    Ђе су крањци ватре положили, 0348    Већ до зоре два пуна сахата. 0349    А буновна лежи крањадија. 0350    Каурска их опазила стража. 0351    Хабер дали својим официрим. 0352    Кад удари Лика Мустајбеже, 0353    Дочекаше до два официра. 0354    Бог помого Лику Мустајбега, 0355    Он разбио крањце у чифлуку, 0356    Ал’ је беже рана допануо, 0357    Три су њега пушке удариле. 0358    А бег крије ране под доламу, 0359    Да му ага ране не опази. 0360    Ја кога ће мира намирити, 0361    На џидију Смиљанића Павла? 0362    Намирила бега Бећир бега, 0363    Погубио Смиљанића Павла. 0364    Ја ког ли ће мира намирити, 0365    На Турчина бега Бећирбега? 0366    Намирила Влашкариновића, 0367    На њег влашче пушке окренуло 0368    Добро бега уби Бећирбега. 0369    Мртав Бећо паде са зекана. 0370    Ја кога је мира намирила 0371    На џидију Влашкариновића? 0372    Намирила Еминић Алију, 0373    Погубио Влашкариновића. 0374    Да видимо Лике Мустајбега 0375    Он покрену с војском на Удбину. 0376    Што је имо Лика Мустајбеже? 0377    Имо војске шест стотин коњика, 0378    А вратио двиста коњаника, 0379    И то браћо јадно и рањено, 0380    Он понесе сина Бећирбега, 0381    Мртва сина носи на носила, 0382    Рањен беже тежи до Удбине 0383    И он вози тринест лубарада, 0384    Да видимо младе крањадије, 0385    Ђе на бега опет ударише, 0386    Повратише тринест лубарада. 0387    Сниде беже до бијеле куле 0388    Укопаше бега Бећирбега, 0389    Оде беже ране боловати. 0390    Да видимо гази Чејванаге, 0391    Када аги сунце огријало, 0392    Кад погледа ага са табије 0393    Он погледа пољу Мутилићу, 0394    Кад им бутум поље поцрнуло 0395    Од шркљака и од телећака. 0396    Кад стигоше до два ђенерала 0397    И са њима силовита војска, 0398    Они возе тријест лубарада, 0399    Опколише камену Удбину, 0400    На около шанац ископаше, 0401    На кошове навргли топове, 0402    А у шанац насули солдате. 0403    Леже крањци три бијела дана. 0404    Да видимо аге Чејванаге, 0405    Кад четврто јутро освануло, 0406    Продречи се ага са бедема, 0407    Најме виче до два генерала: 0408    „Чујете ли двоје копилади, 0409    Што сте дошли на широку Лику, 0410    Што сте дошли каменој Удбини, 0411    Чим сте дошли освајат Удбину? 0412    Уфатити Лику Мустајбега 0413    Пред Удбином на колац набити, 0414    У Удбини бана оставити? 0415    Сад удрите двоје копилади!“ 0416    На то су се они разљутили, 0417    На Удбину одмах ударише. 0418    Да видимо аге Чејванаге 0419    Када ага тертиб поставио, 0420    А топџије пале на фитиље, 0421    Кад пукоше Удбињски топови, 0422    А стотину Удбињски топова, 0423    Од Удбине влахе повратише. 0424    Када беже топе опазио, 0425    Рањен беже уста из душека, 0426    Па га ето аги и бедему. 0427    Када беже до бедема догје, 0428    Кад он нагје гази Чејвенагу 0429    У руци му теспих од мергјана. 0430    А пита га Лика Мустајбеже: 0431    „О бога ти гази Чејванага, 0432    Зар је и сад у наске Удбина, 0433    Зар је нису власи освојили?“ 0434    „Нису богме Лика Мустајбеже, 0435    Хајде Лика лези у одаји! 0436    Док је жива гази Чејванаге, 0437    Ти се не бој каменој Удбини“. 0438    Тад се врати Лика у одају, 0439    А брани се ага са табије; 0440    Кад ударе до два генерала, 0441    А дочека ага са табије. 0442    Тако стала три бијела дана, 0443    Вавик ага виче са табије: 0444    „Де удрите двоје копилади, 0445    С чим сте дошли освајат Удбину 0446    И нашега бега уфатити, 0447    Пред Удбином на колац набити, 0448    У Удбини бана оставити?“ 0449    Аги јутро освану четврто. 0450    Кад погледа ага са табије 0451    До чадора оба генерала, 0452    Када ага пламен угледао, 0453    За пламеном перо угледао, 0454    Кад из магле коњик испануо 0455    На гаврану коњу од мејдана. 0456    Познаде га гази Чејванага, 0457    Он познаде ускок Радована, 0458    Јер се Раде од Хливна вратио. 0459    Сиде ага граду на капију, 0460    Па отвори ускок Радовану, 0461    Па он пита ускок Радована: 0462    „Радојице бегов подајниче, 0463    Ја да игје паше Радослије, 0464    Хоће ли нам индат учинути?“ 0465    Крај њег Раде проћера гаврана 0466    У авлију Лике Мустајбега, 0467    Па осиде дебела гаврана, 0468    И упаде бегу у одају, 0469    Па беговој руци погрмио, 0470    И бегову руку пољубио, 0471    Мустајбегу вако говорио: 0472    „Погину нам беже Бећирбеже, 0473    Жалостан му ускок Радоване, 0474    Жалоснији Лика Мустајбеже“. 0475    А вели му беже у одаји: 0476    „Нека Раде сина Бећирбега, 0477    Он је Раде мушки погинуо; 0478    Ти не жали бега Бећирбега. 0479    Веће Раде бегов подајниче, 0480    Јада Раде паше Радослије, 0481    Хоће ли нам индат учинути?“ 0482    А вели му ускок Радоване: 0483    „Дај муштулук Лика Мустајбеже, 0484    Доћи ће ти паша Радослија, 0485    Треће јутро у рагјање сунца; 0486    Сићи ће ти пољу Мутилићу. 0487    Бег му даде седам челенака, 0488    И даде му дванест маџарија, 0489    Још му рече Лика у одаји: 0490    „Хајде Раде аги на табију, 0491    Па се агом са табије брани“. 0492    Оде Раде аги на табију. 0493    Када сиде гази Чејванаги, 0494    А пита га гази Чејванага: 0495    „Ја да Раде паше Радослије 0496    Хоће ли нам индат учинути?“ 0497    И том Раде узе муштулуке. 0498    Све му Раде по истини каза, 0499    Да ће сићи паша до Удбине. 0500    Када ага ричи разумио, 0501    Па он виче двоје копилади: 0502    „Што сте дошли каменој Удбини, 0503    С чим сте дошли освојит Удбину, 0504    И нашега бега уфатити, 0505    Пред Удбином на колац набити, 0506    У Удбини бана поставити?“ 0507    Кад удари силовита војска 0508    А дочека ага са табије, 0509    Одмах влахе натраг повратио. 0510    Мало вриме за дуго не било, 0511    Кад погледа ага са табије, 0512    До чадора двају ђенерала, 0513    Крај чадора модар пламен лиже. 0514    Изби један момак на зекану, 0515    Позна ага Ђулић бајрактара, 0516    Сиде ага отвори му врата. 0517    Када Ђулић изби на капију, 0518    А пита га гази Чејванага: 0519    „Ја да бајро Книнског Мустајбега?“ 0520    Крај њег бајро проћера зекана, 0521    А до куле Лике Мустајбега. 0522    У авлији осиде зекана, 0523    Па га ето у високу кулу: 0524    А ђе лежи рањен Мустајбеже, 0525    Мустајбегу пољубио руку, 0526    Па он вели Лики Мустајбегу: 0527    „Погину нам беже Бећирбеже, 0528    Жалостан му Ђулић бајрактару, 0529    Жалоснији Лика Мустајбеже“. 0530    А вели му Лика Мустајбеже: 0531    „Шути бајро, ако Бога знадеш, 0532    Не спомињи Бега Бећирбега; 0533    Дите ми је мушки погинуло. 0534    Већ чу ли ме Ђулић бајрактаре, 0535    Ђе си бега книнског оставио, 0536    Хоће ли нам индат учинути?“ 0537    А вели му Ђулић бајрактаре: 0538    „Дај муштулук Лика Мустајбеже. 0539    Доћи ће ти кнински Мустајбеже, 0540    Треће јутро у рагјање сунца“. 0541    Бег му даде тешке муштулуке, 0542    Даде и том седам челенака, 0543    И даде му дванест маџарија. 0544    И тог посла аги и табији, 0545    Да се и тај брани од табије. 0546    Када сиде аги и табији, 0547    Пита ага Ђулић бајрактара: 0548    „Ја Ђулићу наше дите драго, 0549    Ја да игје Книнског Мустајбега, 0550    Хоће л’ паша индат учинути?“ 0551    „Хоће ага ако Бога знадеш, 0552    Сић’ће паша од Книна билога, 0553    Треће јутро у рагјање сунца, 0554    Избиће ти лугу поповоме; 0555    И тог ага добро даровао. 0556    Опет ага влахе довикује: 0557    „Чујете ли двоје копилади, 0558    С’ чим сте дошли освојит Удбину, 0559    И нашега бега уфатити, 0560    Пред Удбином на колац дигнути, 0561    У Удбини бана оставити. 0562    Добро ваше набите топове, 0563    Добро ћу Вас, штенад ханранити. 0564    Опет власи зухур учинили, 0565    Дочека их ага с топовима, 0566    Опет влахе натраг повратио, 0567    Штеди ага цареве џебхане, 0568    Кад погледа гази Чејванага, 0569    Он угледа мави пламенове, 0570    Ђе се лижу мави пламенови, 0571    Крај чадора двају ђенерала, 0572    Сву је војску пламен обузео. 0573    А изниче момак на алату, 0574    То је бегов Хускан бајрактере, 0575    Јер он тежи од Бишћа камена 0576    Носи хабер Лики Мустајбегу 0577    Од Турчина Попарженовића. 0578    Далеко му било омотати 0579    До чадора двају официра. 0580    Сву је влашку војску промишао, 0581    Хускан грдних рана допануо, 0582    Седам га је пушак ударило. 0583    Позна ага Хускан бајрактара, 0584    Па он спаде да отвори врата, 0585    А допаде Хускан бајрактару, 0586    Па он аги турски селам викну. 0587    Ага њему селам одпримио. 0588    „Хаирли ти твоје ране биле“. 0589    А вели му Хускан бајрактаре: 0590    „Нису ага ране на меника, 0591    Душманска ме упрскала крвца“. 0592    Крије ране Хусо бајрактару. 0593    А пита га Чејванага стари: 0594    „Ја да игје аге крајишкога, 0595    Хоћел нама индат учинути?“ 0596    Крај њег Хусо проћера алата 0597    У авлију бега Мустајбега. 0598    У авлији осиде алата, 0599    Па га ето бегу у одају. 0600    Па беговој руци полетио 0601    И бегову руку пољубио 0602    Па он вели Лики Мустајбегу: 0603    „Изгубисмо бега Бећирбега, 0604    Жалостан му Хускан бајрактаре, 0605    Жалоснији Лика Мустајбеже“. 0606    А вели му Лика у одаји: 0607    „Не спомињи сина Бећирбега 0608    Дите ми је мушки погинуло, 0609    Већем бајро харам теби било, 0610    Харам теби твоје ране биле“. 0611    А он вели Лики Мустајбегу: 0612    „Нису беже ране на меника 0613    Душманска ме крвца обојила“. 0614    Крије ране Хускан бајрактаре, 0615    А вели му Лика Мустајбеже: 0616    „Сине драги Хускан бајрактаре, 0617    Ја да игје Попарженовића, 0618    Хоћел нама индат учинути?“ 0619    „Хоће беже ја ти љубим руку, 0620    Треће јутро у рагјање сунца, 0621    Избиће ти пољу под Удбину“. 0622    И тог Лика добро даровао, 0623    Томе даде дванест маџарија, 0624    И даде му дванест челенака. 0625    Још му рече Лика Мустајбеже: 0626    „Нејди бајро аги на табију, 0627    Лези бајро ране боловати“. 0628    Појде Хускан аги на табију, 0629    Под Хусканом ноге задрхтале, 0630    Хускан паде бегу у одаји, 0631    А завика Лика хизмећаре: 0632    „Брзо мени воде у ибрику, 0633    Разбирајте Хускан бајрактара!“ 0634    Кад Хускану ране изапраше, 0635    Тада Хускан на ноге устаде. 0636    А вели му Лика Мустајбеже: 0637    „Лези бајро ране боловати, 0638    Јер су тебе ране освојиле“. 0639    А вели му Хускан бајрактаре: 0640    „Нису беже обадва ми свита, 0641    Већ ја жалим свога Бећирбега, 0642    Па окрену аги на табију. 0643    Када аги и табији сиде, 0644    Пита њега гази Чејванага: 0645    „Хоће л’ доћи Попарженовићу, 0646    Хоће л’ нама индат учинути?“ 0647    Све му бајро по истини каза, 0648    И тог ага добро даровао, 0649    Тако с’ бране три бијела дана, 0650    Кад им треће јутро освануло, 0651    Да видимо млади Удбињана, 0652    Изнесоше од злата столицу. 0653    Ко ће сјести у златну столицу? 0654    Замолише Лику Мустајбега, 0655    И он сједе у златну столицу, 0656    А потеже срчали дурбина, 0657    Па он гледа пољу Мутилићу. 0658    Кад погледа пољу под лугове 0659    Он угледа силовиту војску, 0660    Ђе су дошли две паше силене, 0661    Од Хлијевна паша Радослија, 0662    А од Книна кнински Мустајбеже; 0663    А дошо је Попржан Мујага 0664    Баш од Бишћа миста каменога: 0665    Они силну војску истерали, 0666    Сву каурску војску опасали, 0667    Ал’ се власи добро утврдили. 0668    Кад удрише дви паше цареве, 0669    А дочека силовита војска, 0670    Помаче их стат’ им не дадоше, 0671    Паше опет војску повратише. 0672    Док је војска мало отпочела, 0673    Опет паше на њих ударише, 0674    Опет власи живо дочекаше, 0675    Па их натраг они повратише. 0676    Да видимо сердар Мустафаге 0677    Ђе он викну две паше цареве: 0678    „Чујете ли дви паше цареве, 0679    Дајте паше да се послушамо, 0680    Да једино на њих ударимо, 0681    Да на троје војску раставимо“. 0682    То су паше Мују послушале. 0683    Да видимо сердар аге Мује 0684    Како Мујо тертиб постављао: 0685    „Чујете ли дви паше силене, 0686    Ви хоћете оба ударити, 0687    Ударити лугу поповоме, 0688    А нек иде Попарженовићу, 0689    С ливе стране нек ага удари, 0690    Нек удари мосту билајскоме, 0691    А ја хоћу на њих ударити“. 0692    Кад је Мујо војску сигурао. 0693    Бајрактари стали у напријед, 0694    За бајраци стали су јамаци, 0695    А све Лика сејри са бедема, 0696    Па он викну дицу Удбињане: 0697    „Дицо моја млади Удбињани 0698    Ено Мујо војску поредао, 0699    Сад ће паше опет ударати“. 0700    На нас ће се паше разљутити, 0701    Што сејримо дицо из Удбине, 0702    Већ кад би ме дицо послушали, 0703    Кад ударе две паше силене, 0704    А да и ми на њих ударимо, 0705    Јер да власи сад паше поврате 0706    Не би ћеле паше ударати“. 0707    Тако дица бега послушаше, 0708    Када паше влаху ударише 0709    И удари Попаржен Мујага, 0710    И са њиме сердарага Мујо, 0711    Тада викну Лика Мустајбеже: 0712    „Дицо моја повед’те голуба“. 0713    Када слуге коња подмакоше, 0714    А за њима дица бајрактари. 0715    Кад удари Лика и Удбина 0716    Састаше се дви силене војске. 0717    Драги Боже немила састанка 0718    Кад се двије војске састадоше. 0719    Добро власи Турке дочекаше, 0720    Аил Турци боље ударише 0721    Из шамаца влахе истискоше, 0722    Погубише Вишић генерала 0723    И његови петнаест хиљада. 0724    А побиже Павле генерале. 0725    Он побиже у Корин планину 0726    Сњиме војске петнаест хиљада, 0727    Кад умаче у Корин планину 0728    Остадоше паше под Удбином 0729    И са њима Лика Мустајбеже, 0730    Доста јада с обадвије стране, 0731    Док загрми у Корин планини, 0732    Јер је сишо Вукашићу кнеже 0733    И његова два пособца сина 0734    Миладине с њиме Костадине, 0735    С њима раје тринајест хиљада. 0736    И добро се раја утврдила 0737    Док је војска под Удбином била, 0738    Вавик раја тврди у планини. 0739    Кад су пушке пукле у планини 0740    Тад је пошо Лика Мустајбеже, 0741    Он потего у Корин планину 0742    Да он види што пушке пуцају. 0743    Када Лика под планин сиде 0744    Из планине три пишца никоше, 0745    Све се један пољем заваљује. 0746    Када беже пишце познавао 0747    Једно ти је Миладине кнеже, 0748    А друго је Костадине с њиме. 0749    Они гоне Павла ђенерала, 0750    Жива њега бегу предадоше, 0751    А пита их беже Мустајбеже: 0752    „Дицо моја родитеља свога, 0753    Ђе сте дицо влаха дочекали?“ 0754    А сташе му дица казивати: 0755    „О наш беже од све Лике главо, 0756    Док су власи теби ударили 0757    Ми смо пошли савијати рају. 0758    Ми скуписмо тринајест хиљада, 0759    И сидосмо у Корин планину. 0760    Кад побиже Паво од Удбине 0761    У Корину ми га дочекасмо 0762    Вел’ке нам је јаде починио, 0763    У нас много раје изгинуло. 0764    Чуј Мустајбег за девет хиљада, 0765    Али нека така је крајина. 0766    Од Павлови петнајест хиљада 0767    Он никаква хабердара нејма, 0768    Да мухабер снесе до Карловца, 0769    Јер он нигди никог жива неја, 0770    Потље жива Павла копилета, 0771    Ето ти га беже Мустајбеже“. 0772    Бег обадва добро даровао 0773    Задио им од злата челенке 0774    А насуо у џепе дукате. 0775    Да видимо два Чејванагића, 0776    Мехмедаге и Мухединаге, 0777    Ђе су дица војску саставили, 0778    По разбоју војску саставише 0779    Таман пуни дванајест хиљада, 0780    Па кренуше до Рига камена. 0781    Кад су пришли у земљу каурску, 0782    Ко кад у њој никог жива неја. 0783    Када браћа сишла у Котаре, 0784    У Дурбабу кланац ударише, 0785    Туде браћа војску уставише. 0786    Ја шта браћа веле у Дурбаби: 0787    „О чујете сва наша дружино, 0788    Ви хоћете остат у Дурбаби, 0789    Ми идемо Рига уходити, 0790    Могу наске крањци преварити, 0791    А од мора довести Маџаре, 0792    Да чувају Рига од Турака“. 0793    То је друштво аге послушало, 0794    Сви осташе у Дурбаби кланцу. 0795    Да видимо браће у Дурбаби! 0796    Кад се они тебдил учинуше, 0797    Па кренуше до Рига камена, 0798    Ударише Ивановој кули. 0799    Кад изашла Иванова љуба, 0800    Да дочека два Чејванагића. 0801    Кад удрише два Чејванагића, 0802    Па госпоји Бога називаше, 0803    Она њима Бога одпримила. 0804    Ја шта рече Иванова љуба: 0805    „О бога вам до два официра, 0806    Јесте л’ тамо на Удбини били? 0807    Јесте л’ видли мога господина, 0808    Јел’ Удбину турску прифатио, 0809    Је ли бега жива уфатио? 0810    Пред Удбином на колац набио, 0811    Бијул’ бубњи наши Десанчића 0812    Испод куле дјеце Кахримана? 0813    Играју ли коњи Мркоњића 0814    Испод куле Елез агинице? 0815    Шире ли се Ремунтови брци 0816    Испод куле Ђулић бајрактара, 0817    Љуби ли му бјелогрлу љубу, 0818    Игра ли се Але Бећирагом? 0819    Сеири ли Мустајбеговица? 0820    Кад то чуше два Чејванагића, 0821    Они веле Ивановој љуби: 0822    „О чу ли нас Вишића госпојо, 0823    Ово нису до два официра 0824    Већ синови гази Чејванаге. 0825    Удаји се Иванова љубо, 0826    Ти не чекај свога господина, 0827    Он ти вамо више доћи неће, 0828    Јер је Иван главу изгубио. 0829    Већ кад би ти мене послушала, 0830    Па би се ти госпо потурчила, 0831    Да те сведем на нашу Удбину, 0832    Да оженим родитеља свога, 0833    Гриј му кости госпе до егјела“. 0834    Па покрај ње ате проћераше, 0835    Око Рига коње наћераше. 0836    Кад видише два Чејванагића 0837    Да влашчета нигје жива нејма, 0838    Отале се браћа повратише 0839    И одоше, друштву доказаше. 0840    Када браћа војску покренуше 0841    И каменом Ригу ударише, 0842    Поробише, ватром попалише 0843    И Вишића кулу поробише, 0844    Уфатише Вишића госпоју. 0845    Што је села око Рига било, 0846    Све су дица села попалила. 0847    Поробише, ватром попалише, 0848    Добар шићар дица уграбише, 0849    Јер је дици добра срећа била, 0850    Није влаха било ни једнога. 0851    Сада дица војску повратише, 0852    Поћераше робље из каура. 0853    Што су дица туде наплаћкала, 0854    Поведоше Вишића госпоју. 0855    Када браћа сишла на Удбину 0856    И савели силовиту војску. 0857    Кад су сишли пољу Удбињскоме, 0858    Под Удбину изведоше војску. 0859    Опази их Лика Мустајбеже 0860    И са њима дви паше цареве, 0861    Сви се они бутум зачудише, 0862    Чија изби војска под Удбину. 0863    Кад стигоше два Чејванагића, 0864    Плин дадоше Лики Мустајбегу. 0865    Добро Лика њима подилио, 0866    Сваком Лика право учинуо 0867    Да видимо Лике Мутајбега, 0868    Под Удбином он растави војску. 0869    Свако оде завичају своме. 0870    Лика спреми Книнског Мустајбега. 0871    Опреми га до Стамбола била, 0872    С њиме посла Павла генерала. 0873    Кад је беже сишо до Стамбола, 0874    Цару даво Павла генерала, 0875    И казо му све како је било, 0876    Сад је Султан рају помилово, 0877    Од тад нису давали харача, 0878    Већ су царски били подајници, 0879    Све је беже с њима управљао. 0880    Сви слушали Лику Мустајбега. 0881    Док су били баш су добро били, 0882    Добро су се Турци миловали.